LADY ADA LOVELACE

Prvi računarski program

Kako je prevod italijanskog teksta promenio istoriju računarstva

Priča o britanskoj vizionarki, italijanskom inženjeru

i rođenju računarskog programiranja

“Analitička mašina nema pretenziju da bilo šta STVARA. Ona može uraditi šta god znamo kako da joj NAREDIMO da izvede.”

– Augusta Ada King, grofica od Lovelace, 1843

UVOD: PROLEĆE 1840. GODINE

U proleće 1840. godine, u Torinu, glavnom gradu Kraljevine Sardinije, dogodio se istorijski trenutak koji će promeniti tok ljudske civilizacije. Mladi italijanski vojni inženjer Luigi Federico Menabrea prisustvovao je predavanju britanskog matematičara Charlesa Babbagea o njegovoj revolucionarnoj ‘Analitičkoj mašini’ – preteči modernog računara.

Menabrea, fasciniran onim što je čuo, odlučio je da napiše detaljnu studiju o ovom izvanrednom pronalasku. Svoj tekst je objavio na francuskom jeziku 1842. godine. Ali pravi značaj ovog rada neće doći od samog Menabree – već od mlade, neobične žene koja će prevoditi njegov tekst na engleski: Lady Ade Lovelace.

Ovo je priča o tome kako je prevod jednog italijanskog teksta doveo do prvog računarskog programa u istoriji, i kako su tri figure – italijanski vojni inženjer, britanski vizionar i mlada grofica – zajedno stvorili osnove moderne digitalne ere.

LADY ADA BYRON: NEOBIČNO DETINJSTVO

Kći najslavnijeg pesnika Engleske

Augusta Ada Byron rođena je 10. decembra 1815. godine u Londonu, kao jedino legitimno dete lorda Bajrona, najslavnijeg britanskog romantičarskog pesnika. Njena majka, Anne Isabella Milbanke, poznata kao ‘Annabella’, bila je obrazovana žena sa izvanrednim matematičkim sposobnostima – što je bilo izuzetno retko u to vreme.

Brak njenih roditelja bio je buran i kratak. Samo mesec dana nakon Adinog rođenja, Annabella je napustila lorda Bajrona, uzevši sa sobom bebu. Ada nikada nije upoznala svog oca – on je napustio Englesku kada je ona imala samo nekoliko meseci i umro je u Grčkoj kada je Ada imala osam godina, boreći se za grčku nezavisnost.

Matematika protiv poezije

Lady Byron bila je duboko zabrinuta da Ada ne nasledi ‘ludost’ svog oca – kako je ona to nazivala. Odlučila je da oblikuje Adino obrazovanje u smeru logike i razuma, daleko od opasne, emotivne, poetske prirode njenog oca. Od najranijeg detinjstva, Ada je bila izložena intenzivnom matematičkom i naučnom obrazovanju, što je bilo gotovo nečuveno za devojčice viktorijanske Engleske.

Ada je imala privatne tutore u matematici, astronomiji, fizici i muzici. Sa trinaest godina, fascinirana mehanizmom leta, dizajnirala je letećku mašinu u obliku konja sa krilima, potpuno sa detaljnim tehničkim crtežima. Zvala ju je ‘Flyology’ i napisala ilustrovanu knjigu o tome.

Ali Annabellini napori da uguši poetsku stranu svoje kćeri nisu bili potpuno uspešni. Ada je razvila jedinstvenu sposobnost – kombinaciju analitičkog matematičkog uma sa bogatom, kreativnom maštom. Ona sama je to kasnije opisala kao ‘poetsku nauku’.

CHARLES BABBAGE: VIZIONAR MAŠINSKOG DOBA

‘Otac računara’

Charles Babbage (1791-1871) bio je britanski matematičar, filozof, pronalazač i mehanički inženjer koji je danas poznat kao ‘otac računara’. Rođen u Londonu u bogatoj porodici, Babbage je studirao matematiku na Cambridge univerzitetu, gde je brzo stekao reputaciju brilijantnog ali ekscentričnog genija.

Babbageova opsesija bila je preciznost. U ranim 1820-im godinama, britanska vlada i naučna zajednica oslanjali su se na matematičke tablice za navigaciju, inženjerstvo i astronomiju. Ove tablice bile su pune grešaka jer su ih ručno izračunavali i prepisivali ljudi. Jedne večeri, dok je pregledao takve tablice sa svojim prijateljem, Babbage je uzviknuo: ‘Želeo bih da Bog ili đavo naprave ove tablice pomoću pare!’

Diferencijalna mašina

Ovaj frustrirajući trenutak doveo je do Babbageove prve velike invencije: Diferencijalne mašine (Difference Engine). Dizajnirana da automatski izračunava i štampa matematičke tablice, ova mašina bila je složen sistem zupčanika, poluga i osovina – pravi mehanički računar pokretan parom.

Britanska vlada je bila impresionirana i dodelila je Babbage-u ogromnu sumu – ekvivalent nekoliko miliona funti u današnjoj vrednosti – da izgradi mašinu. Ali projekat je bio preambiciozan. Tehnologija 1820-ih i 1830-ih nije bila dovoljno precizna da se proizvedu delovi koje je Babbage dizajnirao. Posle decenije frustracija i finansijskih problema, projekat je napušten.

Analitička mašina – prava vizija

Ali Babbage nije odustao. Tokom rada na Diferencijalnoj mašini, razvio je mnogo ambiciozniju ideju: Analitičku mašinu (Analytical Engine). Za razliku od Diferencijalne mašine koja je mogla izvršavati samo jedan specifičan tip proračuna, Analitička mašina bi bila univerzalna – programabilna mašina sposobna da izvršava bilo koji matematički zadatak za koji je napisan program.

Dizajn Analitičke mašine bio je neverovatno moderan:

‘Skladište’ (Store) – Za čuvanje podataka i rezultata (ekvivalent moderne RAM memorije)
‘Fabrika’ (Mill) – Za obavljanje aritmetičkih operacija (ekvivalent modernog CPU-a)
Perforirane kartice – Za unos programa i podataka (inspirisano Jacquardovim tkalačkim stanom)
Štampač – Za izlaz rezultata
Uslovni skokovi – Mašina je mogla da ‘odlučuje’ koji sledeći korak da preduzme na osnovu rezultata

Ovo je bio koncept modernog univerzalnog računara, zamišljen skoro 100 godina pre nego što će Alan Turing formalno definisati takvu mašinu!

SUSRET DVA UMA: ADA I BABBAGE

Juni 1833: Sudbonosna večera

5. juna 1833. godine, sedamnaestogodišnja Ada Byron prisustvovala je salonu kod Charlesa Babbagea na Dorset Streetu u Londonu. Ovo nije bila obična večernja zabava – Babbageovi saloni bili su legendarni sastanci naučnika, matematičara, pisaca i aristokrata, gde bi se diskutovalo o najnovijim naučnim dostignućima.

Te večeri, Babbage je demonstrirao delove svoje Diferencijalne mašine. Dok su većina gostiju gledala sa učtivim ali površnim interesom, mlada Ada bila je očarana. Za razliku od drugih, ona je shvatila ne samo šta mašina RADI, već i kako RADI i šta MOŽE da znači.

Babbage je kasnije zapisao: ‘Dok su drugi gledali mašinu sa divljenjem njenom mehaničkoj veštini, Ada je, čak i u toj ranoj dobi, shvatila njenu punu moć.’ To je bio početak saradnje koja će promeniti istoriju.

Mentorstvo i prijateljstvo

Posle tog susreta, Ada i Babbage razvili su duboko prijateljstvo i intelektualno partnerstvo. Babbage je postao njen mentor u matematici i naučnom razmišljanju. Njihova korespondencija bila je opsežna – pisali su jedno drugom stotine pisama o matematici, logici i filozofiji mašina.

Godine 1835, Ada se udala za Williama Kinga, koji je kasnije postao grof od Lovelace, što je Adu učinilo groficom od Lovelace. Iako je sada imala supruga i troje dece, njeno intelektualno partnerstvo sa Babbageom je nastavilo. William je, srećom, podržavao Adine naučne interese, što je bilo izuzetno progresivno za viktorijansko doba.

LUIGI FEDERICO MENABREA: ITALIJANSKI MOST

Život italijanskog vizionara

Luigi Federico Menabrea (1809-1896) bio je izvanredan čovek – vojni inženjer, matematičar, general, diplomat i konačno, državnik. Rođen u Chamberyu, u Savoji (tada deo Kraljevine Sardinije, kasnije Italije), Menabrea je diplomirao na prestižnoj Vojnoj akademiji u Torinu kao najbolji u svojoj klasi.

Kao mladi oficir, Menabrea se istakao i u vojnoj inženjerskoj praksi i u teorijskoj matematici. Objavio je nekoliko radova o elastičnosti materijala i strukturalnoj analizi koji su bili revolucionarni za građevinsko inženjerstvo. Njegova ‘Menabreova teorema’ i dalje se koristi u strukturalnoj mehanici.

Putovanje u Torino – 1840. godina

U oktobru 1840. godine, Charles Babbage je primio poziv od italijanskog naučnika Giovannija Plianu da održi seriju predavanja u Torinu o svojoj Analitičkoj mašini. Ovo je bio važan trenutak – Babbage je želeo međunarodno priznanje za svoj rad, pošto je britanska vlada praktično napustila podršku za njegov projekat.

Torin je u to vreme bio intelektualni i naučni centar Kraljevine Sardinije. Grad je imao prestižnu Vojnu akademiju i Akademiju nauka, i bio je dom brojnih progresivnih naučnika i inženjera. Među njima bio je mladi vojni inženjer, kapetan Luigi Federico Menabrea, tada star 31 godinu.

Menabreino prisustvo na Babbageovim predavanjima bilo je sudbonosno. Kao vojno inženjer, odmah je shvatio praktični potencijal Analitičke mašine za balistiku, fortificiranje i druga vojna izračunavanja. Kao matematičar, fasciniran je bio njenim teorijskim mogućnostima. Ali, što je najvažnije, Menabrea je imao viziju da prenese ovo znanje širem svetu.

Menabreov članak – 1842

Posle Babbageovih predavanja, Menabrea je proveo mesece proučavajući Analitičku mašinu i konsultujući se sa Babbageom. Godine 1842, objavio je detaljnu studiju na francuskom jeziku pod naslovom ‘Notions sur la machine analytique de M. Charles Babbage’ (Pojmovi o analitičkoj mašini gospodina Charlesa Babbagea) u švajcarskom časopisu ‘Bibliothèque Universelle de Genève’.

Menabreov tekst bio je jasan, sistematičan i tehnički precizan. Opisao je kako Analitička mašina radi, njene komponente, i kako bi mogla da izvršava različite matematičke operacije. To je bio prvi publikovani opis Analitičke mašine na kontinentalnoj Evropi.

Ali pravi značaj ovog rada neće doći od samog teksta – već od toga šta će jedna mlada žena učiniti kada ga bude prevodila na engleski.

PREVOD KOJI JE POSTAO REVOLUCIJA

Kako je Ada dobila zadatak

Godine 1842, Charles Wheatstone, prijatelj i Ade i Babbagea, predložio je Adi da prevede Menabreov francuski članak na engleski. Babbage je bio oduševljen – znao je da Ada nije samo kompetentna u francuskom i matematici, već da ima jedinstveno razumevanje Analitičke mašine.

Ali Babbage nije samo želeo prevod. Predložio je Adi nešto mnogo ambicioznije: ‘Dodajte sopstvene napomene. Vi možete objasniti stvari bolje nego što je Menabrea to učinio.’

Ada je prihvatila izazov. Tokom narednih devet meseci, od avgusta 1842. do maja 1843. godine, radila je intenzivno na prevodu i svojim napomenama. To je bio period njenog života kada je bila potpuno uronjenja u matematiku i mašinu – često je radila do kasno u noć, zanemarujući društvene obaveze viktorijanske grofica.

Napomene: Dva puta duže od originala

Kada je Ada završila, rezultat je bio zapanjujući. Menabreov originalni članak imao je oko 8,000 reči. Adin prevod bio je precizan i jasan. Ali njene napomene – označene slovima od A do G – imale su preko 19,000 reči – više od dva puta duže od originalnog teksta!

Ove napomene nisu bile obične dodatne informacije. One su bile sistematska, dubinska analiza potencijala Analitičke mašine koja je daleko prevazišla bilo šta što je Menabrea ili čak sam Babbage napisao. Ada je uzela tehnički opis i transformisala ga u viziju budućnosti računarstva.

Sedam napomena – put do programiranja

Napomena A: Razlika između Diferencijalne i Analitičke mašine

Ada je objasnila da dok Diferencijalna mašina može izračunati samo specifične matematičke funkcije, Analitička mašina je univerzalna – može biti programirana za bilo koji zadatak.

Napomena B: Jacquardov tkački stan i perforirane kartice

Ada je napravila genijalno poređenje između Jacquardovog tkačkog stana koji koristi perforirane kartice za tkanje kompleksnih šara i Analitičke mašine: ‘Analitička mašina tka algebarske šare baš kao što Jacquardov stan tka cvetove i lišće.’

Napomena C: Petlje i iteracije

Ada je objasnila kako mašina može ponavljati operacije – koncept petlje u programiranju.

Napomena D: Uslovni skokovi i logika

Opisala je kako mašina može ‘odlučivati’ koji sledeći korak preduzeti na osnovu rezultata – if-then logika.

Napomena E: Varijable i simbolička algebra

Ada je pokazala kako mašina koristi simbole da predstavi brojeve i operacije – koncept varijabli u programiranju.

Napomena F: Tabelarne metode

Diskutovala je o organizaciji podataka i operacija.

Napomena G: PRVI RAČUNARSKI PROGRAM

Najslavnija napomena – detaljan algoritam za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Ovo je bio kompletan program sa instrukcijama, petljama i uslovnim skokovima – prvi algoritam napisan za mašinu. Prvi računarski program u istoriji!

NAPOMENA G: PRVI PROGRAM

Bernulijevi brojevi – izazov

Ada je odabrala da demonstrira moć Analitičke mašine izračunavanjem Bernulijevih brojeva – kompleksne matematičke sekvence važne u teoriji brojeva i analize. Ovo nije bio jednostavan primer – Bernulijevi brojevi zahtevaju složene operacije i iteracije.

Napomena G sadržala je:

Dijagram toka – Vizuelni prikaz kako program funkcioniše korak po korak
Tabelu operacija – Detaljnu listu svake operacije koju mašina treba da izvede
Alokaciju memorije – Gde će svaka varijabla biti smeštena u ‘skladištu’ mašine
Petlje – Kako program ponavlja operacije
Uslovne iskaze – Kako program ‘odlučuje’ šta dalje

Ovo je bio kompletan, radni program – prvi put u istoriji da je neko napisao algoritam namenjen za izvršavanje od strane mašine. Ada Lovelace je postala prvi programer na svetu, skoro 100 godina pre nego što će prvi elektronski računari biti napravljeni!

Vizija budućnosti

Ali Ada nije stala kod pukog programiranja matematičkih funkcija. U svojim napomenama, ona je artikulisala viziju koja je bila decenijama, čak vekovima ispred svog vremena:

“Analitička mašina mogla bi delovati na druge stvari osim brojeva, nađi se objekti čiji su međusobni fundamentalni odnosi mogli biti izraženi apstraktnom operativnom naukom, i koji bi takođe bili podložni adaptacijama putem apstraktnih simbola. Na primer, pretpostavimo da fundamentalni odnosi tonova u nauci o harmoniji i muzičkoj kompoziciji bili podložni takvim izrazima i adaptacijama, mašina bi mogla komponovati razrađene i naučne parče muzike bilo kakve složenosti ili obima.”

Ada je predvidela da računari mogu raditi sa bilo kakvim podacima – ne samo brojevima, već muzikom, grafikom, tekstom. Ona je zamislila ono što mi danas zovemo univerzalni digitalni računar i veštačku inteligenciju – više od 100 godina pre nego što su postali stvarnost!

OBJAVLJIVANJE I REAKCIJE

Avgust 1843: Predstavljanje svetu

U avgustu 1843. godine, Adin prevod i napomene objavljene su u britanskom naučnom časopisu ‘Taylor’s Scientific Memoirs’. Ali Ada nije potpisala svoje puno ime – kao viktorijanska grofica, bilo je nepristojno da žena objavljuje naučne radove pod svojim imenom. Umesto toga, potpisala se samo inicijalima ‘A.A.L.’ – Augusta Ada Lovelace.

Babbage je bio oduševljen. U pismu prijatelju, napisao je: ‘Ona je u potpunosti ovladala apstraktnom idejom mašine… Verujem da sada razume to bolje nego što sam ja ikada razumeo.’ Ovo je bila ogromna pohvala od čoveka koji je ceo svoj život posvetio ovoj mašini.

Recepcija savremenog doba

Nažalost, u svom vremenu, Adin rad nije dobio priznanje koje je zaslužio. Malo ko je razumeo značaj onoga što je napisala. Analitička mašina nikada nije izgrađena – bila je preskupa i tehnički preambiciozna za viktorijansku eru. Sam Babbage umro je 1871. godine, frustriran što njegova vizija nije ostvarena.

Ada je nastavila da radi sa Babbageom i bavila se matematikom, ali nikada nije objavila drugi veliki rad. Tragično, umrla je od raka materice 1852. godine, u dobi od samo 36 godina – istoj dobi kada je i njen otac lord Bajron umro.

ZABORAV I PONOVNO OTKRIĆE

Decenija zaborava

Posle Adine smrti, njen rad je gotovo zaboravljen. Kroz 19. vek i prvu polovinu 20. veka, malo ko je čak i znao da je ona doprinela Babbageovom radu. Kada su se priče o Analitičkoj mašini prepričavale, fokus je uvek bio na Babbage-u – Ada je bila samo fusnota, ako se uopšte spominjala.

1950-te: Era računara i ponovno otkriće

Tokom Drugog svetskog rata i posle njega, prvi elektronski računari su konačno izgrađeni – ENIAC, EDVAC, UNIVAC. Ovi gigantski aparati, napravljeni od vakuumskih cevi, bili su Babbageova Analitička mašina ostvarena u elektronskoj formi.

Pioniri računarstva počeli su da proučavaju istoriju svoje discipline. Kada su pročitali Adine napomene iz 1843. godine, bili su zadivljeni. Ona je opisala koncepte koji su postali osnova moderne računarske nauke – algoritme, petlje, uslovne iskaze,DebugGIN-g. Njena vizija da će mašine raditi sa bilo kakvim podacima bila je tačna.

Godine 1953, preko 100 godina posle Adine smrti, Bertram Vivian Bowden objavio je reprint njenih napomena u svojoj knjizi ‘Faster Than Thought: A Symposium on Digital Computing Machines’. Ovo je bilo ponovno otkriće Ade Lovelace za savremeni svet.

MENABREA: OD INŽENJERA DO PREMIJERA

Vojna i politička karijera

Dok je Adinradprepadao u zaborav, Luigi Federico Menabrea je nastavio sjajnu karijeru. Učestvovao je u Prvom italijanskom ratu za nezavisnost (1848-49) protiv Austrije. Njegove inženjerske sposobnosti bile su od ključnog značaja u opsadama i utvrđivanjima.

Posle ujedinjenja Italije 1861. godine, Menabrea je postao generalmajor. Ali njegovi talenti nisu bili ograničeni na vojsku. Ušao je u politiku i brzo napredovao:

1861: Senator Kraljevine Italije
1867: Ministar pomorstva
1867-1869: Premijer Kraljevine Italije
1875: Ministar inostranih poslova
1876: Ambasador u Londonu
1882: Ambasador u Parizu

Kao premijer, Menabrea je vodio Italiju kroz težak period. Bavio se finansijskim problemima, unapređivao je obrazovanje i infrastrukturu, i radio na jačanju vojske. Iako je njegov mandat trajao samo dve godine, ostavio je trajan uticaj na mladu italijansku državu.

Značaj Menabreinog doprinosa

Menabreovo prisustvo na Babbageovim predavanjima u Torinu 1840. godine i njegovo odlučan da napiše i objavi članakbilo je kritično za istoriju računarstva iz nekoliko razloga:

Međunarodna vidljivost – Njegov članak je bio prvi ozbiljan opis Analitičke mašine na kontinentalnoj Evropi, dajući Babbageovom radu međunarodno priznanje.
Most između Italije i Britanije – Menabrea je bio ključna veza koja je omogućila da se britanska inovacija prenese evropskim naučnicima.
Platforma za Adu – Bez Menabreinog članka, Ada ne bi imala osnovu da napiše svoje revolucionarne napomene. Njegov tekst bio je izvrsna polazna tačka – jasan, tehnički precizan, ali ne previše kompleksan.
Legitimitet projekta – Činjenica da je italijanski vojni inženjer i budući premijer smatrao Analitičku mašinu vrednom ozbiljne studije davala je Babbageovom radu kredibilitet koji je nedostajao u Britaniji.

NASLEDJE: JEZIK ADA

1970-te: Potreba za novim jezikom

Do 1970-ih godina, Američka vojska koristila je preko 450 različitih programskih jezika za svoje sisteme. Ovo je bio haos – skupo za održavanje, teško za obuku osoblja, opasno za bezbednost. Pentagon je shvatio da je potreban jedan standardizovani, robustan programski jezik za sve svoje aplikacije – od avionskih sistema do satelita, od projektila do brodskih kontrola.

Projekat: Jezik za budućnost

Godine 1975, Pentagon je pokrenuo projekat razvoja novog programskog jezika. Zahtevi su bili strogi:

Bezbednost i pouzdanost
Modularnost i ponovno korišćenje koda
Objektno orijentisano programiranje
Real-time aplikacije
Stroga provera tipova

Posle godina razvoja i testiranja konkurentnih predloga, pobedio je dizajn tima predvođenog Jean Ichbiah iz CII Honeywell Bull u Francuskoj. Jezik je konačno odobren 1983. godine.

Ime: U čast prve programerke

Kada je došlo vreme da se jezik nazove, Pentagon je odlučio da mu da ime u čast Ade Lovelace – prve programerke u istoriji. To je bilo priznanje njenog pionirskog doprinosa i simbol uloge žena u računarstvu.

Jezik Ada postao je standard za kritične vojne i aerospace sisteme. Korišćen je u:

Borbenim avionima F-16, F-22, Eurofighter
Raketnim sistemima Patriot
Internacionalnoj svemirskoj stanici
Sistemu kontrole leta Boeinga 777
Metropolitenima u Parizu, Londonu, New Yorku

Ada jezik bio je revolucionaran jer je bio jedan od prvih mainstream jezika koji je u potpunosti podržavao objektno orijentisano programiranje – koncept koji je Ada Lovelace vizionirala svojom idejom o modularnosti i ponovnoj upotrebi ‘operacionih karata’.

NASLEDJE U SRBIJI: ADA KOMPANIJA

Inspiracija pionirskim duhom

Inspirisan pionirskim duhom Lady Ade Lovelace i revolucijom koju je programski jezik Ada doneo u softversko inženjerstvo, Professor Zoran Jovičić osnovao je svoju prvu startup kompaniju pod nazivom ADA (skraćeno od imena kompanije).

Naziv ADA bio je svestan izbor – simbolizovao je:

Pionirski duh – Kao što je Ada Lovelace bila prva programerka, ADA kompanija težila je da bude pionir u svojim oblastima
Viziju budućnosti – Ada je videla potencijal računara daleko izvan prostih kalkulacija; ADA kompanija delila je tu vizionarske perspektivu
Tehnička izvrsnost – Kao što je programski jezik Ada bio poznat po svojoj robusnosti i pouzdanosti, tako je i kompanija težila najvišim standardima
Kreativnost + Logika – Adin jedinstveni spoj poetske mašte i matematičke preciznosti bio je model za balansiran pristup tehnologiji

ADA kompanija bila je uspešan startup koji je konkurisao velikim zapadnim kompanijama u infrastrukturnim tenderima. Njen uspeh bio je testament snazi vizije, inovacije i izvrsnosti – vrednosti koje je Ada Lovelace personifikovala još 1843. godine.

ZAKLJUČAK: TRI ŽIVOTI, JEDNA REVOLUCIJA

Međunarodno partnerstvo koje je promenilo svet

Priča prvog računarskog programa nije priča o jednoj osobi – to je priča o međunarodnoj saradnji, o vizionarima iz tri zemlje koji su spojili svoje talente da bi stvorili nešto revolucionarno.

Charles Babbage (Britanija) – Vizionar inventor

Zamislao je Analitičku mašinu – prvi univerzalni, programabilni računar. Bez njegovegenijalnog dizajna, ništa od ovoga ne bi bilo moguće.

Luigi Federico Menabrea (Italija) – Most između nacija

Prisustvovao Babbageovim predavanjima u Torinu, shvatio značaj projekta, i napisao prvi ozbiljni tehnički opis Analitičke mašine. Kasnije postao premijer Italije, donoseći prestiž projektu. Njegov članak bio je nezamenljiva osnova za Adin rad.

Ada Lovelace (Britanija) – Prva programerka

Prevela Menabreov tekst i dodala napomene dvostruko duže od originala. U tim napomenama, opisala osnove programiranja i napisala prvi algoritam namenjen mašini. Njene vizije bile su vekovima ispred vremena.

Lekcije za današnjicu

Šta možemo naučiti iz ove priče?

Važnost međunarodne saradnje – Najveća dostignuća nastaju kada umovi iz različitih zemalja sarađuju
Uloga slučajnosti – Menabreovo prisustvo u Torinu, Adino upoznavanje Babbagea – ključni trenutci koji su promenili istoriju
Moć prevoda – Jednostavan zadatak prevoda postao je prilika za revoluciju
Vizija ispred vremena – Sva trojica su zamislili budućnost koju njihovi savremenici nisu mogli da razumeju
Nema granica za ženske umove – Ada je dokazala da kreativnost i logika nemaju pol, u dobu kada su žene bile isključene iz nauke

Večni uticaj

Danas, svaki put kada pišemo kod, koristimo koncepte koje je Ada Lovelace opisala 1843. godine – petlje, uslovne iskaze, varijable, algoritme. Svaki program koji pišemo naslednik je onog prvog programa za izračunavanje Bernulijevih brojeva.

Programski jezik Ada i dalje kontroliše kritične sisteme širom sveta – od svemirskih stanica do metro sistema. ADA kompanija u Srbiji nastavila je tu tradiciju izvrsnosti i inovacije.

I iznad svega, priča o Adi, Menabrei i Babbageu podseća nas da su najveća dostignuća ljudske civilizacije uvek rezultat saradnje, vizije i hrabrosti da se zamisli budućnost koju drugi ne mogu da vide.

“Mi možemo reći najadekvatnije da Analitička mašina tka algebarske šare baš kao što Jacquardov stan tka cvetove i lišće.”

– Ada Lovelace, 1843